Ne volim kišu…ne više…a ne sećam se kada sam prestao…znam da sam nekada voleo kišu, jer je i ona volela. Nije mi smetalo ni to što sam mokar, što stojim u goloj vodi, što su mi cipele smežurane i natopljene…kišobran nije bio dovoljan za dvoje, ali, nisam mario što kisnem…bio sam zaokupljen njenim osmehom i krupnim smeđim očima…odjek njenog osmeha savršeno se uklapao uz dobovanje kiše negde na obližnjem krovu. Bila mi je važna samo ona, nisam obraćao pažnju na tamo nekog “savesnog” vozača koji ima nameru da nas pošteno okupa…slobodno, hrabro, bez kočenja…”tebe ionako mogu psovati kasnije, ali ovaj trenutak u kome ne mogu skinuti usne sa njenih usana je neprocenjiv i ne bi ga zamenila ni situacija u kojoj te zaustavljam, i sa ove dve ruke objašnjavam šta je “kultura vožnje” – čas sa koga si izostao 
“…pomislio bih i utonuo u sunčani prolećni dan u koji me je njen poljubac odveo.
“Nikada”, rekla je, “nikada ovaj osećaj ne može nestati…živeće večno kroz kapi kiše…kiše koja će padati i kroz 1000 godina”…
Možda zato ne volim kišu…jer svaka kiša me podseća na nju, u svakoj kapi vidim njen osmeh i svaki udarac kapi o obližnji krov je kao ekser koji se zabada u već izmrcvarenu dušu…dušu čoveka koji nije doneo važnu odluku kada je trebalo, koji nije znao da vreme brzo prolazi…
Vreme prolazi i neke stvari se ne mogu ispraviti, odluke se ne mogu ponovo doneti…vreme se ne vraća…
Ali ova prokleta kiša se uvek vraća…padaće i sutra…kako Tanjug javlja…
21. oktobar 2010. u 10:04
Ehh….da je samo kisa, ono sto nas podseca na njih.U svakom danu, skoro u svakom trenutku, nailazimo na stvari koje nas podsecaju….
Do nas je, da li cemo se izdici iznad secanja, i hrabro krenuti dalje, u nadi da cemo naci neku, ciji poljupci magle secanja.
21. oktobar 2010. u 11:09
Naravno, uvek treba gledati samo napred…ali, ovaj život ne bi bio to što jeste da nas s vremena na vreme ne podseti na to šta smo bili, šta smo sada a šta smo mogli biti. Najteže je shvatiti da je svaka lekcija važna i da stečeno znanje olakšava dalje putovanje
(ovo se čak i rimuje 
)
21. oktobar 2010. u 14:17
Malo je muskih koji ovako pisu,tacnije pisu na ovu temu, tako da ste vas dvojica otkrovenje za mene.
21. oktobar 2010. u 15:39
Hvala…
24. oktobar 2010. u 23:15
`ajde, sta ste obesili mrke brke ? odluka bila i prosla, nemoj da ti sledeca promakne dok ti slusas kisu…
25. oktobar 2010. u 00:33
Jel da kako je čudno kako smo sposobni da zavolimo i nešto što nam ne bi palo na pamet da volimo, samo zato što u tome uživa NEKO nama bitan…
@zelena
Lepo si primetila, ovo je osveženje
25. oktobar 2010. u 08:33
Život nam često iznova podari priliku samo je treba prepoznati na vreme….Nadaj se…)))