“Hej, dugo te nisam videla…kako si?”
“Ide nekako, kao i uvek, Znaš da sam uvek govorio kako život čine svakodnevne male bitke…kad na kraju podvučemo crtu i saberemo, bitno je da smo u plusu. Za sada, dobijam meč 
. Kako si mi ti? Još uvek si nasmejana, vedra, vesela…onakva kakvom te pamtim…kao da te godine nisu promenile ni malo…izgleda da samo nižeš pobede u velikom meču…hehe”
“Dobro sam, ne mogu da se požalim…ponekad se setim onoga što si mi govorio…da život čine usponi i padovi, a da je najveći štos u tome da se nikad u glavi ne predaš,..da uvek imaš razlog za dalje…Kao što vidiš, ja trenutno imam dva razloga “
“Vidim, dva prava razloga…Ćao, ja sam Rade, kako se ti zoveš?”
“Hehe, od njih ćeš teško dobiti tu informaciju…Mihailo se stidi, a Milica će tek za par meseci da se raspriča…još je mala “
“Preslatki su…iskreno, srećan sam zbog tebe…”
“Kako si ti? Žena, deca?”
“Ne, još uvek se nisam odlučio na taj korak…videćemo, vreme će samo pokazati put. Dugo sam živeo u nekoj magli, nekom polu-snu…sada sam se probudio, osvestio…vreme je da se, kako si ti uvek govorila, konačno uozbiljim “
“Morali bi da krenemo polako, Milica mi se unervozila…drago mi je što sam te videla nakon toliko godina…nismo se videli još od…ne mogu ni da izgovorim, uvek mi je teško kada na to pomislim…pogrešila sam, nadam se da ćeš nekad naći načina da mi oprostiš…”
“Ej, nemoj tako…za sve loše što se desi, nikada ne postoji samo jedan krivac…sećam se da sam sebi tada govorio - ko zna zašto je to moralo da se desi…Uvek sam mislio da u dubini svake loše odluke, situacije, stvari, postoji neki tračak svetlosti, nešto dobro koje će se nekad pojaviti…sada, kada pogledam ove mališane, ja sam siguran da si donela pravu odluku…i, srećan sam zbog tebe. Ej, nema toga…zar da susret posle toliko godina pamtimo po suzama? A ne, glavu gore…nadam se da ćemo se uskoro ponovo sresti…”
“Verujem da hoćemo…ćao…i hvala ti…”
Znam da si mi sve to rekla, potpuno sam siguran u to…Ovih nekoliko nemih rečenica razmenili smo u trenutku kada si spustila pogled i žurno prošla pored mene sa dvoje mališana koji su te ozarenih lica nešto zapitkivali tog vrelog letnjeg dana. Ti si nastavila dalje, nisi se osvrnula, a ja sam ostao na tom mestu, i u mislima, u toj nemoj razmeni reči dao sebi snage da nastavim dalje…još jedna mala bitka je gotova. Ko zna, možda na kraju i dobijem meč
