Plaža

Nekad odlutam u mislima…uvek sam to umeo, jednostavno se isključim, kao na dugme…odjednom mi nešto preuzme celokupan proces kontrole misli i ja odlutam…za tren nastane tišina, zamagli se prostor oko mene, pogled mi ostane zaleđen u daljini…U mom kraju postoji izraz za to stanje – „zablesio se“…hehehe. Tako nekako. Stvarno mi je žao ljudi koji su kraj mene u tom trenutku, jer oni pričaju i pričaju…i pričaju. A ja ih pomno „slušam“…doduše, negde daleko, na plaži Madagaskara (još sam pod uticajem onog crtaća, pa su mi takve daydreaming teme 🙂 ) okupan suncem i okružen toplim peskom…iza leđa palme, ispred mene nepregledna pučina…Pomeram suncobran malo iznad glave, ipak je sunce jako, zaboleće me glava ako je ne sakrijem pod taj suncobran što pre. Neću dozvoliti da mi glavobolja upropasti ovo uživanje, što kažu „bolje sprečiti nego lečiti“ :).

Odjednom, umilni ženski glas koji dopire sa moje leve strane, tik iznad mene kaže: „Izvoli…“.

Bez podizanja pogleda, i dalje zagledan u plavetnila u daljini kažem:

„Neki lep koktel, po Vašem izboru…“

„Hehehe…i ja bi volela koktel sad, al` nema ko da ga napravi :)…opet plaža, jel` ?“

Trgnuo sam se i pogledao iznad sebe. Hehehe, opet me je Mara, deo ljubaznog osoblja mog omiljenog kafića prekinula u „sanjarenju“…

„Čaj od šumskog voća…standardno…ionako uz ovakvo vreme ništa bolje ne „leže“ :)“ – rekao sam i nastavio da gledam kroz prozor…prolećni pljusak koji više liči na onaj u novembru…